SINOVI RAZVEDENIH MAJKI

 

Teme su kompleksne i nisu namenjene onima koji bi samo da vire kroz ključaonicu tuđih života. One su rezervisane isključivo za one koji već dugo nose teret na sopstvenim plećima i koji su konačno spremni da otključaju brave svojih podsvesnih programa. Ako niste spremni da stanete pred sopstveno ogledalo, zastanite – ovaj put nije za svakoga.

Kako im Usaditi Poverenje i Samopouzdanje?

Danas u industrijski razvijenom svetu imamo dosta visok procenat samohranih majki koje same odgajaju svoje sinove. Uglavnom razvedene žene koje nisu mogle ni želele da trpe svoje partnere, iz raznoraznih razloga.

Nasilje u porodici, alkoholizam, narkomanija i psihički poremećaji kod jačeg pola su razlozi koje svakako moramo opravdati, i podržati žene u svojim nastojanjima da prekinu tu spiralu nasilja . Takva spirala nasilja nije jednostavno zdrava ni za psihofiziči razvoj dece u takvim porodicama, jer će i ona u velikoj meri sutra postati nasilna.

Ovde sad imamo šarenoliku situaciju gde veliki broj žena koje su trpele nasilje obično nemaju sopstvenih izvora prihoda u kom slučaju ostaju i dalje u vezi i čekaju da se nešto na bolje promeni. Ali ima i onih koje imaju finansijsku podršku i koje ne čekaju dugo već se rastavljaju od muževa, odvodeći sa sobom svoje sinove naravno.

Ova kategorija je do pre nekoliko decenija pokrivala narativ o samohranim majkama generalno, ali od izvesnog vremena se statistički smanjuje i primat prepusta jednoj u samoj osnovi sasvim drugačijoj kategoriji.

Ovu grupu čine one žene koje su odrastale u blagostanju, kćerke jedinice, kćerke bogatih roditelja, školovane, od ranije situirane, zaposlene sa solidnim primanjima, žene privatnici, sa sopstvenim biznisom . One ne tolerišu muške  "lenčuge, neradnike, lezileboviće, manipulatore" generalno, i na prvi signal nerazumevanja u bračnim vodama, dižu sidro i odlaze

Analiziraćemo u daljem tekstu ovu kategoriju razvedenih majki zbog toga što se statistički gledano njihov procenat konstantno povećava u ukupnoj populaciji razvedenih žena. Ovoj grupi se sve više pridružuju i žene koje nalaze instant očeve za jednokratnu upotrebu, koje ne ulaze u bračnu zajednicu da bi u njoj dobile bebu, kao i žene pripadnice LGBT populacije koje žele da se ostvare kao majke.

Imamo dakle u proseku finansijski obezbeđenu, imućnu, situiranu mlađu ženu sa dobrim primanjima koja nije htela više da trpi oca svog maloletnog sina i koja se odlučila da bude sama sebi svoj gazda.

Šta se Dalje Dešava

Kako je naravno ubedila samu sebe da je njen bivši muž bio loš čovek, potom u to ubedila svoje roditelje, rodbinu, prijatelje komšije, ostalo joj je da u to ubedi i svog sina, postepeno, kako on bude odrastao i počeo shvatati da u porodici nešto nedostaje. Ni jednog momenta sebi ne postavlja pitanje kako se ona udala za tako "lošeg čoveka"? Da li je bila slepa, glupa ili možda podjednako "loša" kao i on što je ?

Ženska psihologija je pomalo čudna, ne trpi kompromise, uvek je nešto ili crno ili belo, sredine nema. Dečak odrasta, druži se sa drugovima čiji očevi dolaze da ih pokupe iz vrtića, vode ih na utakmice, na pecanje, na hipodrum? On razgovara sa njima i sluša njihove uzbudljive price o zajedničkim trenucima koje su proveli sa njihovim očevima. 

"Moj tata je ovo, moj tata je ono, mi smo radili ovo, mi smo radili ono, mi smo išli tu, mi smo išli tamo" i td.
Dolazi vreme kada majka mora odgovoriti na dečakova pitanja koja znaju biti jako neprijatna i za nju iritantna.

Mlade žene sa velikim egom, kojima je egocentričnost karakterna osobina, stečena još u detinjstvu, razmažene devojke, po  obrascu se uklapaju  u ovu kategoriju razvedenih majki, kategoriju koja je predmet ove naše analize.

Sve one koje znaju da poseduju napred navedene karakteristike, koje pročitaju ove redove , trebale bi pažljivo da isprate i analiziraju ovu temu.

Kako predstaviti oca u dečakovim očima i u njegovoj psihi što je posebno važno? Njena savest, njen unutrašnji obrazac, podsvesni program , sugeriše joj da bi trebalo dečaku oca predstaviti kao uzor, kao pozitivnu osobu, sličnog kao što ga imaju i njegovi drugari. Kako ga ne bi separirala od društva koje njemu u tom uzrastu puno znači.

Međutim, njen misaoni segment, njen mentalni sklop, ženski ponos, nabildovan egocentričnošću to neće prihvati. Jer, ako je otac dobar, a ona ga je napustila, kakva je ona osoba ? Loša razume se. Razvedena majka jednostavno nije spremna da prihvati ovakav potencijalni zaključak njenog sina. Da ona bude loša osoba u njegovim očima - nedopustivo!

Sve one holivudske scene u kojima su razvedeni roditelji prijatelji i dele ravnopravno vreme koje sa detetom provode su nestvarne, čista fikcija, stvarnost je sasvim drugčija, na Balkanu pogotovu.

Teško Breme Odgovornosti 

Od onog momenta kada dečak prvi put postavi majci pitanje u vezi njegovog oca, žena počinje da radi nešto što je suprotno sa elementarnom logikom, suprotno zakonima prirode, pravilima evolucije, suprotno volji Božjoj, okreće sina protiv sopstvenog oca, čime započinje njegovo samouništenje. 

Koliko je ova kategorija sinova razvedenih majki postala društveni problem, tabu-tema o kojoj se ne priča, možete otići na PubMed platformi.
 Ovo žensko napred navedeno ponašanje rekao sam, odudara od svake logike a gde prestaje svaka logika, znak je da ulazimo u zonu aktivnosti skrivenog obrasca, podsvesnog algoritma koji se vodi drugačijom logikom od naše.

Svakako ćemo morati dublje analizirati ove skrivene obrasce ženskog ponašanja, kako pre razvoda tako i posle njega. Objašnjenja nisu na površini već moramo dublje zaroniti u zonu podsvesti, analizirati programski algoritam, pronaći i ispraviti greške koje su načinjene.

Pre toga, da još malo sagledamo problem ovde na površini, u vidljivom, misaonom spektru. Ulozi su ovde jako veliki, greške mogu biti katastrofalne, radi se o dobrobiti dečaka, koji će sutra stasati u mladića, koji treba osnovati sopstvenu porodicu i vaspitati svoju decu.
 

Moje lično iskustvo govori da sve ovo visi o tankom koncu, mali procenat dečaka sa ovakvim sudbinama uspe da svoje gene prenese na sledeću generaciju. Ako i prebrode sve te emocionalne krize, krize identiteta, sopstvene seksualnosti, samospoznaje, svrsishodnosti, do neke svoje 30-te godine,  mali broj njih se odlučuje za trajnu vezu, za brak, za stvaranje sopstvenog potomstva. Oni često pate od Ginostaze – stanja u kojem je njihov muški algoritam blokiran majčinim preteranim Zaštitničkim kodom. Dok je on u Ginostazi, on ne traži ženu, nego drugu majku, ili ostaje večiti dečak.                                                Incidencija ekstremnog agresivnog i neagresivnog ponašanja kod ove kategorije mladih muškaraca je nekoliko puta veća nego kod njihovih vršnjaka koji odrastaju uz očeve, u okviru normalne porodice. Dodatni problem kod ispoljavanja agresije je što oni ne samo što će sebe dovoditi u konfliktne situacije, nego će sa sobom povući i decu koja su sasvim normalno odrastala. Sukobljavaju se sa zakonom, ne trpe autoritet, skloni su delikvenciji, preteruju u upotrebi opojnih sredstava, alkohol, duvan, droga, dezorjentisani su bez muškog kompasa i odgovornosti za svoje postupke i svoj život na kraju.

 Fizički nedostatak oca, njegov muški autoritet tokom odrastanja ostavljaju duboke posledice na ove mlade muškarce. Na temi Sinovi dominantnih majki opisao sam dobar deo problema kroz koje mladići prolaze tokom odrastanja, međutim ovde imamo jednu drugačiju situaciju. Situaciju gde majka svesno truje psihu sopstvenog sina čime ga izbacuje iz ravnoteže, ruši mu samu osnovu, temelje muškosti.

 Majka ne shvata da tim svojim činjenjem, uspostavljanjem potpune kontrole nad sinom udara na sam muški podsvesni obrazac, na Alfa- program koji je alfa i omega muškarca i njegovog ponašanja. Ne sluti da će joj se godinama kasnije, taj prepravljeni algoritam u njemu vratiti kao bumerang, kroz nasilje, agresiju u najtežem mogućem obliku. 

Pokušaj majčinog zauzdavanja muškog podsvesnog algoritma je ne samo greh, već i šamar samoj Evoluciji, šamar koji vam ona neće zaboraviti. 

-Zašto je otac nezamanjljiv u odrastanju dečaka?

-Zašto majka ne treba nikada o ocu govoriti lose pred sinom?

-Gde majke greše na samom početku braka ?

-Gde samohrane majke prave najteže greške?

-Kako sprečiti krizu identiteta dečaka koji odrasta uz egocentričnu majku?

-Kako sinu usaditi samopouzdanje, garanciju da neće u svom braku biti ostavljen kao njegov otac?

Pitanja koja su vezana za ovu temu, ali čije odgovore nećemo naći ovde na površini, već moramo dublje zaroniti u podsvest gde se nalaze svi ti skriveni obrasci koji nas definišu.

 Život Nema Reprizu

Nije mi namera da osuđujem, od osude nemamo ovde nikakve koristi, već je poenta u tome da animiram mlade majke koje imaju sinove , da se uključe u ovu specifičnu edukaciju, da i svoje muževe ubede, da i oni nauče da slušaju. Volja je najvažnija stvar, ona će pokrenuti sve ostalo. Priča ni malo nije bezazlena, mnogo skrivenih faktora je u igri, mnogo toga nepoznatog bi valjalo upoznati, kako bi ste imali idealan odnos. Nije teško verujte mi, potrebno je samo napraviti prvi korak.

Znam da je za neke već kasno, za neke možda nije, ali za mnoge mlade žene i muškarce koji planiraju da zasnuju brak, dobro bi bilo da obrate pažnju na ovu temu. Jer život nema reprizu, zar ne, šteta bi bilo promašiti ga.

Ako smo već zakasnili da spasimo brak, možda nije kasno da na pravilan način oblikujemo psihološki profil dečaka koji odrasta uz majku, bez oca. Možda je toj majci potrebno nekoliko uputstava koje neće naći ni u jednoj knjizi, uputstava koja oblikuju njegovu mušku podsvest, koja će ga učiniti jakim, upornim, hrabrim i odgovornim muškarcem. 

Uputstva koja će ukazati majci na greške, kako da ih ne pravi, šta treba a šta nikako ne treba da čini, kakav stav da zauzme. Jer ovde ništa nije jednostavno, sve je znatno složenije i komplikovanije nego kada bi sin odrastao uz svog oca. Odgovornost majke je velika, a vremena malo, nema mesta greškama jer se greške skupo plaćaju.

 

Dublju analizu moram zadržati u domenu diskrecije, jer opservacija podsvesnog algoritma nije namenjena širem auditorijumu, već isključivo onima koji na sopstvenim plećima nose teret, koji su spremni da otključaju bravu podsvesnog obrasca. 

O autoru

Autor piše o temama koje se često prećutkuju, ne zato što su nevažne, već zato što su lične i neprijatne za suočavanje. Poseban akcenat stavlja na skrivene psihološke obrasce koji upravljaju intimno-emotivnim segmentom našeg bića, sa uverenjem da razumevanje uzroka može sprečiti mnoge kasnije probleme. Ovaj blog nije klasično savetovalište, već prostor za razmišljanje, preispitivanje i istraživanje skrivenih procesa koji nas definišu. Dešifrujte algoritam - Kontakt