DIGITALNI RULET SA SMRĆU

 

Teme su kompleksne i nisu namenjene onima koji bi samo da vire kroz ključaonicu tuđih života. One su rezervisane isključivo za one koji već dugo nose teret na sopstvenim plećima i koji su konačno spremni da otključaju brave svojih podsvesnih programa. Ako niste spremni da stanete pred sopstveno ogledalo, zastanite – ovaj put nije za svakoga

  Ljubav koja se završava na palčevima

Neću sad ovde da vam popujem o tome kako su digitalni zavisnici loši momci, kako samo sede u svojim sobama i skroluju, kako se distanciraju od stvarnog života i žive u nekom  virtuelnom svetu. Ne bih iskreno, ni postavio ovu temu da me  sinovac pre neki dan dok smo bili na pecanju nije pitao:"Čiča, ti se vidim razumeš u tu životnu psihologiju, pa bih da te pitam nešto?"

 "Pitaj čičino" odgovorim mu ja, "reci šta te muči, ne stidi se".               

 "Imam jednog drugara iz srednje, često smo na četu, a  viđamo se po nekad i u gradu. On je jako gotivan lik, sve bi ti dao što ima ako mu zatražiš, sportske je građe pravi lepotan, ali je nekako stidljiv pred devojkama. Znam da je upoznao već desetak devojaka preko mreža, da se zabavljao sa njima dugo, sa nekom čak i 6 meseci, ali ništa na kraju. Koliko ja znam, nije se ni sa jednom video uživo, sve mu na kraju bude nekako dosadno, praznjikavo i odustane".

"Siguran si da je on taj koji prekida veze"- pitam ja njega?  "Da, on prekida, siguran sam, fotke koje im šalje su malo je reći kul, Pera je baš pravi muški lepotan, bio sam ljubomoran na njega u prve dve gimnazije, dok ga nisam bolje upoznao". 

"Dobro, polako, naći će devojku. A traži li je uživo - mislim u kafiću, na žurci, u gradu na šetalištu?" 

"Ma ne, njemu je to blam, tamo se nekako oseća nesigurno, sve upoznaje preko mreže" kaže on, i tu se meni upali crvena lampica.

"Pa dobro čičino u čemu je problem, imam utisak da to nije sve?" 

"Nije, pre neku noć mi je poslao poruku kako mu je svega dosta, kako više ne vidi nigde inspiraciju, kako ga okružuje neko sivilo i da je najbolje da ode." 

"Gde da ode Gorane", pitam ja njega a nešto me preseče preko grudi?  

Razgovor je dalje tekao u malo napetijem tonu, jer sam shvatio da se njegovom drugu po glavi motaju suicidne misli. Počeo sam sa potpitanjima i sinovac mi je sve ispričao što je znao. Taj Pera radi kao IT programer, uglavnom radi kod sebe u stanu, inače je imućan, sam živi odvojeno od roditelja i sestre. Kompjuter mu je posao a ujedno i prozor u svet bukvalno, mnogo vremena provodi ispred plavog ekrana, uživajući u svim njegovim benefitima, nesvestan da je stvarni svet zamenio virtuelnim.  

Razumem ja šta su igrice, igrao sam ih stotinama puta, troše nam vreme i stvaraju zavisnost, jutro se dočeka dok lupiš dlan o dlan.  Ma koliko grube i agresivne bile na mene nisu uticale u smislu da nešto slično ponovim u realnom životu, ali možda nisam imao priliku da igram one koje u sebi nose te visokosofisticirane specijalne kodove koji se mladoj osobi "ugrađuju" u mozak i pretvaraju je u nasumičnog ubicu. Kao što je pre nekoliko godina bio onaj slučaj u Zvezdarskom parku gda je jedan gejmer nakon što je proveo ko zna koliko sati na virtuelnom ratištu, u sred parka na smrt izbo nožem nedužnog studenta . Ako dublje zagrebemo videćemo da je slučaj "Ribnikar" verovatno povezan sa digitalnom zavisnošću, bar tako mediji otkrivaju.  

Ali, naš Pera nije bio zavisnik od surovih i agresivnih igrica, već od društvenih mreža? Odustajanje od konkretnog upoznavanja sa devojkama, strah od momenta kada se virtuelni svet pretvara u svet od krvi i mesa, nosi jasnu asocijaciju da je momak verovatno u detinjstvu bio pod uticajem svoje Dominantne majke.

"Provodi  dosta vremena na mrežama, ima mnogo prijatelja, nabacuje se devojkama, četuje, razmenjuje fotke, pravi digitalni Kazanova". Ja počinjem da shvatam da se ovde nešto dešava, ali na podsvesnom nivou, jer Pera ima kintu, ima  sopstveni stan, 5000 prijatelja na mreži, na desetine devojaka sa kojima se druži i dopisuje.

Pomisao na toliki broj "prijatelja" i nekoliko društvenih mreža mi asocira da je došlo do pregrejavanja procesora, do prezasićenja tim digitalnim svetom, ali Pera nije klinac, njemu je već 29 godina, plus IT inženjer, koji zna za sve te probleme koji prate njegovu profesiju.

Nije fanatik kako kaže sinovac, ume da napravi pauzu, da organizuje pica žurku sa društvom u svom prostrnom stanu, da izađe u park i prošeta, da ode do teretane i u kafić na piće sa kolegama.  

Digitalni egzorcizam

Na prvi pogled ne vidimo logiku, šta bi ovog mladog čoveka navelo na te suicidne misli, ali kad prestane svaka logika to je znak da smo ušli u zonu delovanja podsvesnog obrasca, algoritma koji se pokrenuo, koji diktira to nama neprirodno ponašanje, algoritma koji se vodi nekom svojom logikom koja je sasvim drugačija od naše.

 Ozbiljna situacija, ozbiljna i teška tema, koju niko ne obrađuje ni analizira, pogotovu ako uzmemo u obzir činjenicu da Pera nije jedini, već da ih ima možda na stotine hiljada u svetu. Šta to može biti uzrok, da naš Pera postaje toliko bezvoljan i depresivan da pomišlja čak na suicid?

Svo to ćaskanje na Fejsu, Redditu, Instagramu i ostalim društvenim mrežama donosi nekakvu korist, priliv dopamina, druženje sa stvarnim ljudima, mada virtuelno ali ipak druženje. Čak i prepirke, rasprave mogu biti korisne na neki način a da ne govorim o zajedničkim interesovanjima, razmeni iskustava i dr.  

Podsvesni algoritam siguran sam ne uključuje svoje fatalističke kodove zbog ovog ćaskanja na društvenim  mrežama. Šta nam još preostaje?  Ljubavni život našeg "Budimira Trajkovića" na kraju svih krajeva.    Algoritam je odreagovao na Perin ljubavni život, ali kako? 

Pera je godinama gledao druge kroz ekran kompjutera i mobilnog telefona, gledao devojke sa oblinama, žive devojke koje igraju odbojku, plešu, jašu konje, devojke koje se vrte oko šipke, porno glumice, teniserke, gimnastičarke, devojke lepih da ne kažem savršenih oblina. Trošio je svoje vreme gledajući kako drugi žive, i u tom svom sportu praktično je varao svoj podsvesni algoritam dajući mu iluziju da se sam nalazi u društvu tih lepih i atraktivnih devojaka. Ta iluzija je vremenom Peru dovela u stanje zavisnosti od virtuelne devojke i nesigurnosti koju sa sobom nosi devojka od krvi i mesa. To je uslovilo da on postane digitalni Kazanova, a ne stvarni ljubavnik.

Koreni ovakvog ponašanja se nalaze u njegovom detinjstvu, gde je verujem bio podvrgnut ne baš uobičajenom vaspitavanju od strane jednog ili oba roditelja, Gvozdenoj disciplini rekao bih. 

Ovaj momak je nešto radio što njegov podsvesni algoritam  nije mogao da "proguta" - procesuira i aktivirao se taj autodestruktivni kod koji je počeo da zamračuje njegovu živu realnost, samospoznaju, ambicije, planove, volju za životom.

Dalje objašnjenje se ne nalazi na površini, već duboko u samom algoritmu, a jezik podsvesnog algoritma nije namenjen širokom auditorijumu već isključivo onima koji osećaju teret na plećima. Taj vučji jezik će razumeti samo onaj kome je najpotrebniji, usamljeni mladi vuk zatvoran unutar digitalog kaveza koji  već predugo zavija u piksele, i čije oči počinju da gube sjaj.

Šta je sve Pera radio, gde je grešio, na šta je njegov podsvesni obrazac odreagovao ne mogu sad ovde eksplicitno reći ni zbog Pere a ni zbog mnoštva drugih momaka kako ih ne bih uplašio, razumećete me nadam se. Ova tabu-tema koju svi izbegavaju je konačno otvorena, pridružite se  lično, da je zajedno apsolviramo. 

O autoru

Autor piše o temama koje se često prećutkuju, ne zato što su nevažne, već zato što su lične, kompleksne i neprijatne za suočavanje. Poseban akcenat stavlja na skrivene psihološke obrasce koji upravljaju intimno-emotivnim segmentom našeg bića, sa uverenjem da razumevanje uzroka može sprečiti mnoge kasnije probleme. Ovaj blog nije klasično savetovalište, već prostor za razmišljanje, preispitivanje i istraživanje skrivenih procesa koji nas definišu.Dešifruj algoritam - Kontakt