SINOVI DOMINANTNIH MAJKI

               

Teme su kompleksne i nisu namenjene onima koji bi samo da vire kroz ključaonicu tuđih života. One su rezervisane isključivo za one koji već dugo nose teret na sopstvenim plećima i koji su konačno spremni da otključaju brave svojih podsvesnih programa. Ako niste spremni da stanete pred sopstveno ogledalo, zastanite – ovaj put nije za svakoga.

Suza koja ne sme da kane

"Nećeš ti meni da povraćaš reč, ti meni da kažeš da ne znam, ti mene da učiš šta je ispravno, ti mene da preispituješ, ja sam tebe rodila a ne ti mene, ja sam se žrtvovala zbog tebe, sve sam ti dala a ti me vređaš i ponižavaš, jel se tako vraća majčinska ljubav!" 
 

Postoji tihi nenametljivi porodični obrazac ponašanja koji se ne vidi na prvi pogled, obrazac koji ostavlja dubok trag na odnose, ne generiše dramu, nema nasilja, nema otvorenog konflikta. Iz ugla pasivnog posmatrača porodica funkcioniše normalno, majka je jaka, sposobna, vredna i organizovana, voli da ima kontrolu nad situacijom. Otac je nekako pasivan, ne igra centralnu ulogu, dobrica koji uvek popušta svojoj lepšoj polovini. Sin je dobar, miran, lepo vaspitan, pomalo nestašan, "ljubi ga majka."

Šta se krije iza ove porodične idile saznajemo tek za desetak i više godina, kada sin počinje da dobija atribute muškarca.Tek tada se uočava problem koji vuče korene godinama unazad. Kriza nastaje kada porodična struktura izgubi ravnotežu autoriteta, što ima za posledicu da sin ne dobija prostor – mogućnost da se emocionalno odvoji od majke bez dubokog osećaja krivice.

Dominantne žene i majke nisu retkost danas, čak šta više populacija ovih karaktera sve više raste a da mi toga nismo svesni. Niko ne istražuje ovaj fenomen, porodica i društvo ih prihvataju zdravo za gotovo, nema tema o njima na društvenim mrežama, psiholozi se retko bave njima, i sve lako prolazi ispod zavese kao normal, bez ikakve buke i diskusije. Na temi Gvozdena majka i stakleni otac pisao sam o tome kako se formiraju dominantne majke, otkud one među nama, pa preporučujem da je pogledate.

Psihologija ove Hijerarhijske zavisnike ne shvata ozbiljno, i ne analizira posledice koje ovi obrasci generišu, kako u okviru porodice tako i u širem društvenom kontekstu. I ja bih ovu temu zaobišao da nisam skoro slušao priču o sinu jedne moje poznanice i njegovoj dominantnoj ili autoritativnoj majci.

Žena se žalila da je njen dvadeset četvorogodišnji sin postao krajnje bezobrazan, da se u poslednje vreme ponaša neprimereno, svađa se sa njom, namerno je iritira, čak psuje i preti. Nije narkoman ni alkoholičar, da se odmah ogradim, ali ima neko svoje specifično ponašanje, nekakve bubice koje ženu već godinama unazad zabrinjavaju, a i plaše u poslednje vreme. Momak se ponaša detinjasto kako ona tvrdi, teško se odlučuje za posao, ne sviđa mu se ovo, ne sviđa mu se ono, a kada se zaposli posao brzo napušta posle nekoliko meseci. Najduže je izdržao 6 meseci kaže. Podigao kredit kod banke i jednostavno se više nije javio na posao. Smara ga svakodnevni odlazak na posao. Sa ukućanima se lako posvađa a sa majkom pogotovo. Ne trpi njene pridike, burno reaguje, čak agresivno. Nekako je uvek prema njoj posebno grub, i agresivan u poslednje vreme. Često ima epizode odlaska od kuće, kod drugara, prijatelja, kod devojke i ne javlja se majci po nekoliko dana. Vrati se kasnije kada se izduva a odgovor zašto to radi je - ne mogu to da izdržim, smarate me, a najviše majka.

Izbor devojaka mu je nekako čudan, sve bira one koje su autoritativne koje teraju po svome, koje se ne daju ukrotiti. Tipove osoba koje baš ne deluju psihički stabilno, ružnjikave, koje su teške , neposlušne, lude ko struja- tipove. Našao je jednu lepuškastu doduše, ali sa detetom od 3 godine, kome se ne zna otac, i posle samo 4 dana poznanstva kupio joj prsten i verio je? Sklon je laganju, naročito kada mu treba novac, maštovit je u tom sportu, brzo smuva dedu, babu, ćaleta kako bi došao do novca. Nije patološki lažov, već mu laž služi kao alat za ostverivanje benefita a novca pogotovu. Inače je vredan, dobar radnik, lako se uklapa u ekipu i brzo kapira operacije i radnje. Inteligentan je ali inertan, neambiciozan i očigledno ima problem sa izborom partnerki.

Šta nam ovo govori?

Očigledno je da se ovde radi o nekakvom obrascu ponašanja koji ima direktne veze sa majkom. Jer je majka uznemirena. Zbog čega je uznemirena pitamo se?

Zbog gubitka kontrole nad sinom pretpostavljam. Jer ovo njegovo ponašanje jasno pokazuje da se on opire njenoj kontroli. Da se ponaša neodgovorno njoj u inat jer ona od njega očekuje odgovornost? Da odlazi od kuće i ne javlja joj se baš zbog toga što ona uvek mora da zna gde je i šta radi ?

On jednostavno odbija da odraste jer ona to od njega očekuje. A samim tim da ni jednog momenta ona u ovoj priči ne pominje oca jasno je da je otac sekundarna figura u njenom braku. Otac je potisnut, diskvalifikovan ili simbolički uklonjen iz sfere odlučivanja. Sin nema muški autoritet prema kom može da se identifikuje. Što dalje implicira da ovde imamo hijerarhijskog zavisnika, ženu koja se nalazi na vrhu porodične hijerarhije, koja nastoji da ima sve pod svojom kontrolom, da ona donosi odluke koje svi ostali u porodici aminuju.

Ova dominantna žena je vladala svojim podanicima dvadeset i više godina i kada su njena deca odrasla počinju da se zapažaju prve posledice te njene autoritativne vladavine. Kada posle 20 godina ovaj ženski narativ dođe na naplatu, onda sve postaje vidljivo, kako njoj tako i ostalim članovima porodice. Sin koji je rastao uz dominantnu majku, iznenada pokazuje agresivno ponašanje prema njoj. Što nije uobičajeno nit logično priznaćete.

Odmah dakle znamo da je ovo manifestacija njegovog unutrašnjeg, podsvesnog obrasca koji se obraća svojim karakterističnim jezikom. On postaje svestan svoje psihološki nametnute kopije majke kao i potisnute uloge svog oca u njegovom odrastanju. Njegov unutrašnji program se buni, odbija da prihvati nešto što on nije, što ne treba da bude . Shvata jednim delog svog bića da ne želi biti kopija njegovog slabog oca, ali se ne može otrgnuti duboko usađene majke u svom emocionalnom sklopu.

On je dezorjentisan, asocijalan, sklon preterivanju u svemu i svačemu, ponaša se neodgovorno, pravi loše izbore devojaka, uglavnom ga privlače one koje odudaraju od uobičajenog modela, one koje su lude, koje se ekstremno ponašalu, često promiskuitetno. On laze, i kad treba i kad ne treba, ne drži ga mesto, nije u stanju da zadrži posao duže od nekoliko meseci, sam napušta poslodavce, ne odgovara mu ovo, ne odgovara mu ono, kao traži bolje upošljenje, što mu je samo izgovor.

Ima česte epizode bežanja od kuće od matične porodice, često puta se ne javlja majci gde je i kod koga je. Odlazi kod drugara ili u stan kod drugarice, devojke, kod sestre ili brata, jednostavo beži iz sredine u kojoj se oseća zbunjeno.  Vrlo često ulazi u konflikte sa majkom, prepire se, pokušava da je argumentima nadjača, ali kako je ona i dalje simbol autoritativne snage, dominacije, maistor manipulacije i suzbijanja svakog otpora, on pribegava agresiji kao poslednjem adutu. Adutu kojim bi prikazao njoj i prisutnima da je on u osnovi muškarac a ne kopija muškarca, kako ga je majka oblikovala.

Kriza identiteta

Svestan je da njegov tek formirani autoritet ne može da se meri sa autoritetom majke, svestan je tog neprirodnog odnosa, jer njegov podsvesni obrazac očekuje da mu se žene potčine, da se potčine muškom autoritetu koji on na ovaj način izgrađuje. Ali toga nema, majka ne samo da mu se ne potčinjava, ne pokazuje poštovanje več ga još i vređa, kritikuje, prebacuje mu, psihički masira, što on doživljava kao eksplicitno nepoštovanje, bojkot i miniranje njegovog muškog autoriteta u formiranju.

Momak nema muški autoritet prema kom može da se identifikuje. On je tokom odrastanja nije učio kako postati muškarac već se učio kako se ne suprotstavljati majci – ženi?
Sin je za majku dobar ali bez unutrašnjeg kompasa, teško donosi odluke, ili donosi pogrešne odluke, uz obavezno - šalio sam se, kada se iste pokažu kao nezrele. Izbegava da donosi zrelu odluku jer nije siguran u svoj sud, pa nesvesno pribegava neozbiljnim, nezrelim i infantilnim rešenjima. On jednostavno odbija da odraste jer nema model kako to da učini. Ne zna koju matricu da usvoji, da li snažnu figuru majke ili slabu figuru oca.   

Kriza identiteta dolazi neminovno jer on od svoje Alfa- majke dobija kontradiktorne poruke:

Budi muškarac!

Često čete čuti onu karakterističnu majčinu pridiku - Budi muško!. Što znači, prestani više biti dete, uozbilji se, prihvati odgovornost, donosi prave odluke, pokaži hrabrost, čvrstinu, uspostavi svoj muški autoritet nad ženama, ne pokazuj odmah emocije, budi strpljiv, budi lovac a ne plen, definiši ciljeve, planiraj kako da ih ostvariš, budi uporan, nepokolebljiv, ne dozvoli drugima da utiču na tebe, na tvoje planove, na tvoju viziju, ne savijaj se ni pred kim, pokaži dostojanstvo, ne moli nikoga ni za šta, ne ustručavaj se da pokažeš agresiju kada treba, ne stidi se da pokažeš empatiju kada za to dođe trenutak, budi blag prema slabima i grub prema osionima, budi pravedan sudija, hrabar borac, pouzdan zaštitnik nežan ljubavnik i dobar otac.                                    U ovoj agendi naravno nigde ne stoje narativi tipa: slušaj, budi poslušan, izbegavaj, nemoj, zaobiđi, pusti, zanemari, zažmuri, izbegni i sl jer realno nisu sastavni deo algoritma muškog podsvesnog obrasca, koji definiše muškarca kao muškarca.

Ne smeš biti jači od mene!

Njegova majka ili bolje rečeno hijerarhijski zavisnik u njoj, ne trpi konkurenciju? Ona šalje jasne signale sinu da je ona na vrhu hijerarhijske liste, da njena mora biti poslednja, ona je ta koja odlučuje a ne njen muškarac (njegov otac). Sve mora biti pod njenom svakodnevnom kontrolom, nema iskakanja iz šeme, nema odlaska i napuštanja porodice, svaki odlazak je izdaja, svaki pogovor i suprotstavljanje je izdaja. Estrogenski feromonski otisak je snažan, testosteronski je slab i marginalizovan, estorogen znači moć, odlučivanje, komandu, vođstvo, dok testosteron znači popuštanje, sklanjanje, ustupanje, pokoravanje.
Sasvim suprotna agenda od prethodne?

Budi samostalan!

Moraš se osamostaliti, biti svoj, naučiti da brineš o sebi, da planiraš svoje prihode i rashode, da ne budeš na grbači roditeljima (mojoj ), samostalan muškarac je hrabar, snažan, ne boji se izazova, sam rešava probleme, ne kuka, ne traži pomoć. On je kao takav primer svojim sinovima sutra, i td.  Ali odmah iza toga stoji?
Ako se odvojiš gubiš moju ljubav, jer je odlazak izdaja!

Dominantna majka stvarno odlazak i napuštanje roditeljskog doma doživljava kao izdaju. Kao njen lični neuspeh, kao neuspelu misiju, kao lični gubitak. Jako specifična reakcija dominantne majke, koja se ne može objasniti ovde na površini, bez dubljeg zalaženja u sam podsvesni algoritam koji upravlja celim ovim programom. Ali o tome ćemo kasnije, da vas ne šokiram već sada, samo ću nagovestiti da se ovde ne radi ni o kakvoj mutaciji, ni grešci, psihološkom poremećaju, već o programskoj instalaciji koja funkcioniše milionima godina unazad. Šta mi na kraju izvlačimo iz ova četiri napred izložena podnaslova ?

Muški identitet bez dozvole da postoji

-Muški identitet bez jasnog oslonca, bez baze, bez korena - lako će ga svaki vetar oduvati?

-Samosvesnost bez legitimiteta, bez potvrde, bez verifikacije - jesam li ja ovo što jesam ili nisam?

-Muškost bez autoriteta, testosteron ne donosi autoritet, pokoriti se estrogenu je rešenje?

Poistovećenje sa ocem znači da mora biti popustljiv prema ženama, jer svako suprotstavljanje sa sobom nosi haos, nemir i neravnotežu odnosa. Svestan je svog pola, gubitničkog nasleđa, slabe figure, formalnog postojanja, jer njegov otac nije igrao suštinsku već formalnu ulogu oca.  Sin pati od Ginostaze – stanja u kojem je njihov muški algoritam blokiran majčinim autoritativnim kodom.

Suštinsku ulogu oca igrala je majka, Alfa ženka koja je bila stvarni predvodnik, koja se za sve pitala i koja je donosila odluke. Žena koja je kopirala muškarca bukvalno. Žena koja je dobijala sve što je želela jer je uz pomoć svojih manipulatorskih veština uspevala da vlada situacijom.

Ali, on nije žena, a još manje obdaren da manipuliše emocijama? Želeo bi da kopira majčin uspeh, majčin put, majčine metode, jer je to put uspeha, ali ne ume jer nema ženske alate. Ne ume da koristi tuđu empatiju u svrhu sopstvene koristi, nema manipulativne sposobnosti, nema alat i ne ume da iskoristi svoje primarne seksualne atribute u svrhu potčinjavanja muškarca, jer ih faktički nema.

U odnosima sa devojkama, izbegava konflikt, često sam traži odobrenje, povlači se pred dominantnim ženama. Nesvesno bira partnerku koja liči na majku, koja je takođe dominantna, popušta joj , ulizuje se, obasipa je poklonima, ne prepire se sa njom, nema ono svoje muško ja. Vrlo često bira partnerku koja je pomalo otkačena, koja je nekonvencionalna, luda ko struja, jer zna da takav izbor vodi isključivo ka zabavi i ništa dalje.

Boji se da priđe nekoj normalnoj psihički stabilnoj devojci i sa njom započne vezu. Strah da ta veza ne preraste u dublju povezanost ili brak ga plaši, jer je svestan svoje inferiornosti. Boji se da njegova identitetska neprocesuiranost ne upadne u oči takvoj devojci, da se ne izblamira, da ga ne izvrgne ruglu. Jednostavno rečeno, on je Duboko nesigurna osoba, nesposobna da se dublje veže za partnerku i da održi jednu takvu zrelu vezu. Dok je on u Ginostazi, on ne traži ženu, nego drugu majku, ili ostaje večiti dečak.  



Šta se još ovde dešava na podsvesnom nivou?

Kakve još unutrašnje konflikte ovaj mladić ima?

Kako je majka uticala na njegovo emocionalno odrastanje?

Kako mu povratiti samopouzdanje, otrgnuti ga iz majčinog krila?

Kako dominantnu majku probuditi i ubediti da prestane da brine?

Kako na vreme prepoznati Hijerarhijskog zavisnika i sprečiti uticaj?

Kako i pod kojim uslovima se aktivira ovaj specifični obrazac?

Da li je majčina briga stvarno briga ili nešto sasvim, sasvim drugo?

Pitanja na koja odgovore moramo potražiti u zoni podsvesnih obrazaca, kako majke tako i sina, jer ih na površini nećemo naći. Odgovore moramo naći što pre ne čekajući da problem eskalira. Eskaliraće sigurno kada se sin oženi i dovede snaju u kuću. Tek tada će nastati pravi problem jer hijerarhijski zavisnik nema kočnice, njena glad za dopaminom (smirenje i zadovoljstvo) koji dobija tako što kontroliše sve koji su hijerarhijski niži od nje, nema granica.

Dubinsku analizu moram zadržati u domenu diskrecije, jer opservacija podsvesnog obrasca nije namenjena širem auditorijumu, već isključivo onima koji su spremni da otključaju bravu podsvesnog programa, onima koji na sopstvenim plećima nose teret,  koji imaju želju da dekodiraju Beta program doslovce i vrate ga na fabričko podešavanje.

O autoru

Autor piše o temama koje se često prećutkuju, ne zato što su nevažne, već zato što su lične, kompleksne i neprijatne za suočavanje. Poseban akcenat stavlja na skrivene psihološke obrasce koji upravljaju intimno-emotivnim segmentom našeg bića, sa uverenjem da razumevanje uzroka može sprečiti mnoge kasnije probleme. Ovaj blog nije klasično savetovalište, već prostor za razmišljanje, preispitivanje i istraživanje skrivenih procesa koji nas definišu. Dešifruj algoritam - Kontakt