Čuvari praznih kolevki

Teme su kompleksne i nisu namenjene onima koji bi samo da vire kroz ključaonicu tuđih života. One su rezervisane isključivo za one koji već dugo nose teret na sopstvenim plećima i koji su konačno spremni da otključaju brave svojih podsvesnih programa. Ako niste spremni da stanete pred sopstveno ogledalo, zastanite – ovaj put nije za svakoga.

 Duboki koren poluosušenog stabla

Ako ste  pročitali moju temu Sinovi dominantnih majki imaćete verujem dovoljno interesovanja da doslovce pročitate i ovu, koja je u velikoj meri nastavak već pomenute. Na temi "Sinovi dominantnih majki" smo analizirali sudbinu sinova dominantnih žena koje su obojene narcisoidnim tonovima, Hijerarhijskih zavisnika koji autoritativno kontrolišu svoju decu i drže ih u tom nekom emocionalnom kavezu kontrole i zavisnosti.

Ovog puta ćemo analizirati ćerke Hijerarhijskih zavisnica, njihove psihološke profile i njihovu kasniju sudbinu kada odrastu. 

Ali pre toga da definišemo taj termin Čuvar prazne kolevke. Ko su te osobe i zašto ih tako nazivam. Naćićemo čak tri definicije u literaturi  , ali  mislim da ni jedna ne opisuje onu pravu suštinu koju ovaj izraz sa sobom donosi.

Čuvar prazne kolevke je mlada ženska osoba koja svesno donosi odluku da ne rađa , kako ne bi svoje teške traume iz detinjstva prenela na sledeću generaciju. Ona  sopstvenu utrobu pretvara  u grobnicu porodičnog prokletstva, nesvesna da je time postala najverniji izvršitelj roditeljske presude: da niko ne sme biti veći, mlađi i važniji od nje/njega.

Ostavićemo sad ovaj narativ da malo odleži, i vodim vas u živu psihologiju direktno - pravo u krv i meso.

Mlada devojka živi u seoskoj sredini, lepa 17-togodišnjakinja, zabavlja se sa momkom i ostaje u drugom stanju. Neiskusna, uplašena, stidljiva, nesigurna u sebe verovatno, ne kaže mu na vreme za trudnoću, već posle par meseci. Momak međutim ne odreaguje onako kako bi trebalo već je optuži da je neiskrena, da dete možda nije njegovo i da ga "hvata" na trudnoću kako bi je oženio. Verovatno je to uradio pod uticajem roditelja, majke pogotovu jer to je ipak patrijarhalna sredina, a radnja se dešava devedesetih godina prošlog veka. Pukla bi bruka po kraju da se mlada porodi 6 meseci posle svadbe i venčanja, i treba tu bruku progutati. Ovo bi danas bilo mnogima smešno, ali tada za te ljude starog kova bio bi to veliki šamar i prilično "kaljanje obraza".

Ne bude ništa od svadbe razume se, devojka rađa sina (glavom i bradom isti otac) i ostaje u roditeljskom domu, povređena do neba. Nosila je sav taj svoj stid, svo poniženje, trpela sve te osuđujuće poglede komšija i poznanika, formirajući u svojoj psihi nekakav strah od vezivanja, od zaljubljivanja, strah od ljubavi koja se pretvara u izdaju. 

Odlazi u grad i zapošljava se. Posle izvesnog vremena ponovo se vezuje, kolega sa posla, lep gradski momak, situiran i sa njim ostaje u drugom stanju. Momak insistira da se venčaju i sklope brak bez obzira na sve te njene prethodne traume, uz obećanje da će prihvatiti i njenog dečaka. Ona u početku pristaje, njegova porodica već počinje da vrši pripreme za svadbu, ali u jednom trenutku u njoj se nešto prelama i ona ga ostavlja sa sve stomaka i ćerkicom u šestom mesecu trudnoće.  

Onaj instalirani kod u njenom podsvesnom algoritmu, kod negativnog iskustva, uskladišten u njenoj PMI, podigao je uzbunu. Nemoćna da se suprotstavi svojoj podsvesnoj instalaciji donosi odluku  - beži pre nego što budeš ostavljena (izdana).

Evolucija uživo

Traumatična iskustva se memorišu i instaliraju u naš podsvesni algoritam vrlo brzo, ne samo kao uputstva sledećim generacijama već i kao upozorenje samoj osobi do kraja njenog života. Podsvesni algoritam ove mlade žene se promenio - evoluirao, tu nema dileme. Da li u pozitivnim ili negativnom smeru to ostaje da zaključite sami.

Mlada žena dakle, odgaja svoje dvoje dece u seoskoj sredini, uz pomoć roditelja. Sve se polako zaboravlja, njena priča bledi, odnosi se normalizuju, komšije i prijatelji joj pomažu ali? 

Evolucija joj ne da mira i dalje. Deca polaze redovno u seosku školu, počinje socijalizacija i nastaju prvi problemi. Drugari nekako saznaju da dečak i devojčica nemaju oca (poznatog) i da se po tome razlikuju od svih ostalih. A deca (koja su neko bi rekao "zla") pokreću svoju podsvesnu akciju "izbacivanja iz gnezda slabih i različitih", najpre etiketiranjem a kasnije vređanjem, omalovažavanjem i izopštenjem iz društva. Devojčica se pokazala jako osetljivom i za nju je reč "kopile" bilo nešto najstrašnije na svetu.

Ovo dečje "razapinjanje na krst" nije prošlo bez posledica i velike traume koju je iz tog doba ponela ova devojčica. Možete zamisliti kroz šta je sve prolazila. 

Danas je ona već u četrdesetim i neudata. Imala je kažu nekoliko momaka, lepa je na majku, ali kada bi veza postala ozbiljna i kada bi partner pomenuo brak i decu, jednostavno bi nestajala iz njegovog života. 

Ona je danas Čuvarka prazne kolevke, jer je donela odluku da se ne udaje i ne rađa decu.

 Zbog toga što sopstvenu traumu iz detinjstva ne želi da prenese na svoje potomstvo. Kao i zbog toga što joj je majka još dok je u utrobi bila,  prenela onaj famozni kod nesigurnosti: strah-od-ljubavi-koja-se-pretvara-u-izdaju! Nju parališe saznanje da bi neko mali i nevin morao da prođe pakao odrastanja koji je ona prošla. 

Hijerarhijski zavisnik i njene kćeri

Da se vratimo na dominantnu majku koja svoj dopaminski fiks dobija isključivo od kontrole svih članova njenog čopora. Ovde govorimo o narcističkoj strukturi ličnosti majke, gde ona nije samo "glavna", već je zavisna od hranjenja svog ega kroz apsolutnu potčinjenost okoline. Za majku koja je dopaminski zavisnik od moći, dete ima samo dve funkcije:                                                                                         

Da bude savršeno (kako bi se majka osećala kao uspešan "tvorac").    

Da bude potpuno poslušno (kako bi majka dobila potvrdu da je na vrhu hijerarhije). 

Svaki pokušaj autentičnosti deteta majka doživljava kao pobunu i kažnjava ga. Ako ćerka nije savršena onda razume, se mora da bude poslušna! Kada ćerka odrasta uz hijerarhijskog tiranina (dominantnu, majku), ona ima samo dva puta:

- da postane Nevidljiva kćer, neprimeta, tiha - kopija slabog oca.

- da postane Hijerarhijski opozicionar - neuspela kopija jake majke.    Ne postoji opcija da postane jaka i sposobna kao njena majka, jer Hijerarhijski zavisnik ne trpi konkurenciju. 

Ćerka Hijerarhijski opozicionar birala je ovaj put kao jedini način da sačuva mrvu sopstvene ličnosti od majke koja je "usisavala" sav prostor, dok Nevidljiva kćer bira tišinu kao jedini zaklon pretvarajući se u prozirnu senku koja ne smeta majčinom sjaju. Ona ne pruža otpor, ona se poništava. Da bi preživela Gvozdenu disciplinu, ona je u sebi ubila ženu pre nego što je u njoj i procvetala, postajući tako najverniji čuvar tuđeg trona i sopstvene prazne kolevke.

Shvatili ste poentu, ovakve porodične strukture gde je otac emocionalno kastriran a majka narcis koji suvereno vlada čoporom su pravi rasadnk čuvara praznih kolevki i Hijerarhijskih opozicionara. Takva Kuvana gnezda se verujem nalaze tu baš u vašem komšiluku, nevidljiva su jer Hijerarhijski narcis ima neverovatnu moć glume i transformacije.      

Ona odsustvo empatije prikriva širokim razoružavajućim osmehom, koji vam neće dopustiti da vidite da se u njenom gnezdu ne odrasta, već da se tu odstranjuje sve što je toplo, ljudsko, empatično, sve što se ne uklapa u njen šablon moći. To je ona maska ljubaznosti iza koje stoji gvozdena volja. Taj osmeh ne služi da te ohrabri, već da te postroji. To je lice koje ne plače nad tvojim bolom, jer bol smatra slabošću koju treba „izlečiti” disciplinom. Ona disciplinom pegla sve pokušaje širenja krila, jer u Kuvanom gnezdu krila su višak koji kvari simetriju majčinog poretka.

Nemom posmatraču je teško zamisliti majku sa amputiranom empatijom kako odvikava dete od pelena, kako ga disciplinuje ostavljajući ga mokrog satima, kako bi se naučilo redu i njenom poretku poslušnosti.

 Mnogo je ovakvih majki, puno više nego što ste spremni da prihvatite, nevidljive su, ali su zato njihove kćeri koje čuvaju prazne kolevke i te kako prepoznatljive, na ulici, u parku, na plaži. 

O postavljanju nevidljivih zamki, načinima obezbojavanja, o jeziku manipulacije, o instaliranju odbrambenog programa, ne mogu ovde pisati, jer bih morao pisati vučjim jezikom, jezikom podsvesnog algoritma, koji nije za široki auditorijum, već isključivo za one koji su spremni za njega. Koji već nose teret na leđima i spremni su da odškrinu vrata svoje podsvesti.                       

 O autoru

Autor piše o temama koje se često prećutkuju, ne zato što su nevažne, već zato što su lične, kompleksne i neprijatne za suočavanje. Poseban akcenat stavlja na skrivene psihološke obrasce koji upravljaju intimno-emotivnim segmentom našeg bića, sa uverenjem da razumevanje uzroka može sprečiti mnoge kasnije probleme. Ovaj blog nije klasično savetovalište, već prostor za razmišljanje, preispitivanje i istraživanje skrivenih procesa koji nas definišu. Dešifruj algoritam - Kontakt